Žig "srpska junetina" kao vid borbe sa niskim cenama na tržištu

Udruženje Agroprofit, koje okuplja najveći broj proizvođača tovne junadi, planira da uvede standard ”srpska junetina”, što je jedini način da se domaći proizvođači kvalitetom izbore sa niskim cenama na tržištu

Neki od uslova za dobijanje ovog žiga između ostalog biće da u ishrani životinja ne može da bude upotrebljena GM soja, da meso može da bude proizvedeno samo od domaćeg teleta i da bude uzgajano slobodno. Najbrojnije domaće udruženje predložilo je, između ostalog, i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla.

Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da Srbija ima svake godine pad broja priplodnih krava. I pored donete mere da se proizvođači kvalitetnih rasa krava stimulišu sa 25.000 do 30.000 dinara po grlu, stanje je takvo da i pored subvencija imamo manje krava nego ranije, oko 400.000 teladi godišnje. Ali sa druge strane imamo višak proizvedene tovne junadi, što je apsurd, a objašnjava da je razlog tome činjenica da se kod nas ova vrsta mesa malo troši. Na domaćem tržištu proda se svega 96.000 prerađene junadi. Međutim, uprkos manjku u proizvodnji, uvek imamo višak u ponudi za izvoz: između 120.000 i 150.000 junadi. Kada se tome doda uvoz junećeg mesa, jasno je da je domaća proizvodnja u problemima.

Udruženje "Agroprofit" predložilo je ministarstvu poljoprivrede da se godišnji aranžman za Kinu poveća na 200.000 junadi, ali prerađenih u meso smatrajući da je za proizvođače to jedini izlaz.

Keco smatra da Turska ipak nije naša šansa, jer oni imaju svoje juneće meso. Iz Argentine i nekih evropskih zemalja uvoze jeftiniju govedinu, posebno u turističkoj sezoni, da bi povećali zaradu i iako je meso iz Srbije kvalitetnije, domaći proizvođači koji žele da ga izvoze moraju da se prilagode tržišnim prilikama- da proizvodnju junećeg mesa podese na cenu od 2 do najviše 2.15 evra po kilogramu. Cena od 2.5 evra nije više realna. 

"Agroprofit" je predložilo između ostalog i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla. Keco kaže da tovno govedarstvo u regionu i Evropi opstaje jer se mnoge države ozbiljno bave ovim sektorom.

- Tovno govedarstvo kod nas nije u sistemu selekcije. Svi su shvatili da moraju da imaju kvalitetne tovne rase. Takođe, većina zemalja je rešila pitanje korišćenja pašnjaka, jer su oni najveća sigurnost za jeftino govedarstvo. U EU se za održavanje pašnjaka dobijaju podsticaji od 100 do 400 evra po hektaru. Kod nas se oni prepuštaju za oranice i daju ratarima i s time se mora prekinuti. Samo u Vojvodini ima 110.000 hektara pašnjaka i oni treba da budu dati na korišćenje stočarima. Smatramo da oni ne mogu biti predmet licitacije. Onda će to zaista biti održivo stočarstvo u prirodnim uslovima- kaže Čedomir Keco.

Politika