Izlečenje bakterijske infekcije papaka

Hromost mlečnih krava, pored mastitisa i reproduktivnih 

poremećaja predstavlja jedan od najčešćih 

razloga za njihovo isključivanje iz proizvodnje.

Krave veći deo svog života (60%) provedu u stajanju i kretanju. Samim tim se rizik od pojave bolesti papaka povećava. U intenzivnom uzgoju goveda, krave muzare su izložene mnogim nepovoljnim faktorima sredine (visoka vlaga i nedostatak prostirke), koji, u kombinaciji sa nepravilnom ishranom (preterana upotreba koncentrata i visok nivo proteina u ishrani), neadekvatnom negom papaka, povećanom telesnom masom životinja, kao i veličinom vimena koje širi stražnje noge, dovode do povećanja rizika za nastanak hromosti, čime se još više opterećuju spoljni papci. Papci uprkos stalnom rastu, kretanjem se i stalno troše. U idealnim uslovima, rast papaka je jednak  njihovoj potrošnji. Ovo je slučaj sa životinjama koje su veći deo sezone na ispaši. Međutim, s obzirom da danas preovlađuje intenzivno stočarstvo, odnos rasta i trošenja papaka je u većini slučajeva poremećen neadekvatno balansiranim obrocima, nedovoljnim kretanjem životinja, kao i nezadovoljavajućim higijenskim statusom objekata u kojima se životinje nalaze. Jedini slučaj u intenzivnoj proizvodnji gde je orezivanje papaka manje potrebno je u slučaju rešetkastih podova, s obzirom da su na takvoj podlozi rast i trošenje papaka gotovo jednaki.

Šepavost mlečnih krava predstavlja veliki problem iz više razloga, ne samo što životinju boli noga ili noge, ona daje 10-40% manje mleka, nema redovan estrus i može doći do pobačaja. Zbog toga je očigledno da je zdravlje papaka mlečnih krava važan preduslov visoke i stabilne proizvodnje, jer šepava krava jede manje hrane i više leži, prilikom muže mora stajati i trpeti bolove, a poznato je da se oksitocin - hormon koji omogućuje muženje, luči samo kod krava koje se osjećaju ugodno. Normalan reproduktivni ciklus javlja se samo kod zdravih životinja, a ne kod šepavih.

Činioci koji uzrokuju šepavost krava mogu biti:

• mehanički,

• mikrobiološki i

• metabolički.

Kod mikrobioloških činilaca, glavni uzročnici ovog tipa šepavosti su bakterije. Bakterijskim infekcijama uglavnom nisu zahvaćeni sami papci, već koža oko papaka i između njih. Bakterijske infekcije vrlo su zarazne i u stajskim uslovima vrlo se brzo šire sa životinje na životinju. Mnoge bakterije prirodno se nalaze u digestivnom sistemu preživara, gde ne ugrožavaju zdravlje životinja. Ali, ponekad, u slučajevima pada imuniteta, te bakterije mogu izazvati zdravstvene tegobe koje dovode do šepavosti. Najčešće bakterijske bolesti su erozija pete papka i Mortellarova bolest. Obe imaju svoje specifičnosti pomoću kojih ih možemo razlikovati, ali je to ponekad dosta teško jer su u početnoj fazi vrlo slične. Na sreću, obe bolesti mogu se izliječiti istom terapijom, i to antibiotskim sprejevima na bazi oksitetraciklina, gelovima koji sadrže bakar i cink, kao i dezinfekcijskim kupkama za papke.

Upotreba lokalnih antibiotika postavlja pitanje da li nakon njihove upotrebe antibiotici mogu da se pronađu u mleku. 1999. godine izvršeno je ispitivanje da li se nakon lokalnog tretmana lezije kandide može pronaći oksitetraciklin u mleku. U to vreme nisu otkriveni ostaci, ali su tehnike detekcije poboljšane. U 2015. godini izvršena je uporedna studija korišćenjem savremenih tehnika. Ukupno 50 aktivnih lezija tretirano je sa tetraciklinskim zavojima ili pastama tetraciklina. Uzorci mleka su analizirani do 168 časova nakon tretmana korišćenjem komercijalno dostupnog imunotesta i tečne hromatografije - masene spektrometrije. Od 442 uzoraka mleka 105 su pozitivne. Ova skorašnja studija pokazuje da je moguće da lokalni lokalno primenjeni antibiotici na papcimana kraju završe u mleku.

Pored nepoželjnog prisustva antibiotika u potrošačkim proizvodima kao što je mleko, prekomerna upotreba antibiotika dovodi do toga da antibiotici postaju sve manje i manje efikasni, takođe iu humanoj medicini. Zbog toga je važno tražiti ne-antibiotske alternative, kao što je ne-antibiotski aerosol sprej, zasnovan na bakru i cinku, pošto je bakar baktericidan i stimuliše formiranje novih krvnih sudova, što je važna faza u procesu zarastanja rana, a cink podržava prirodni regenerativni kapacitet kože i stimuliše rast epitelnih ćelija koji čine gornji slojkoža.

Da bi se sprečila pojava bolesti uzrokovane bakterijama, kao i veliki gubici koje one nose, neophodna je redovna dezinfekcija papaka, kao i korekcija papaka. Vrlo je važno napomenuti, u slučajevima kad su se već pojavile bolesti izazvane bakterijama, treba ih prvo izlečiti. Ukoliko bi se na obolele krave primenili dezinficijensi koji su agresivni i nagrizajući, šepavost bi se pogoršala. Dezinfekcija je isključivo preventiva i sprečava pojavu bolesti uzrokovanih bakterijama. Bakterijske bolesti vrlo su zarazne, a u stajama su idealni uslovi za rast i razmnožavanje bakterija. Zbog toga se nijedna nova životinja ne sme uvesti u štalu, a da joj papci prethodno nisu pregledani ili dezinfikovani. U slučaju da krava već boluje od neke kožne bolesti, treba je držati posebno dok se ne izleči. Dezinfekcija se mora sprovoditi redovno, svake tri do četiri nedelje (jednom mesečno), tokom tri uzastopna dana. Najbolji metod je kad krave prvo prolaze kroz posude sa čistom vodom, da bi se uklonila prljavština s papaka i kože oko njih, a zatim kroz posude s dezinficijensom. Dužina posuda za dezinfekciju mora biti najmanje tri metra, tako da krava namoči sve četiri noge. Deo gde će se sprovoditi dezinfekcija treba organizovati u vidu ograđenog koridora, tako da ga krave ne mogu zaobići. Za dezinfekciju se koriste: formalin (oko 3%), ili bakar-sulfat (5%).