Kako iskoristiti potencijal vlakna u ishrani kod krava?

Postoji velika količina vrednih sastojaka u kabastoj hrani koje treba iskoristiti.  Oslobađanjem vlakana se postiže bolja svarljivost hrane.

Razvijeni su aditivi za hranu koji mogu razložiti visoku količinu vlakana, za čak 8%, čime se poboljšava svarljivost i oslobađanje energije: dodatna energija koja se može pretvoriti u mleko. To može dovesti do povećanja prinosa mleka od 7% kod krava u fazi rane laktacije.
Kako industrija teži da poboljša efikasnost hrane u mlečnim jedinicama, nema sumnje da je poboljšanje iskorišćavanja vrednih sastojaka u kabastoj hrani prioritet.

Iako su žitarice do 90% svarljive, dobra silaža će biti 70-80% svarljiva u zavisnosti od geografske vrednosti, koja se smanjuje na samo 40% ako je kvalitet loš. Proizvođači bi mogli trošiti trećinu hranjive vrednosti kabaste hrane, tj. hrane koja ostaje nesvarena . Iznenađujuće je to što mnogi proizvođači to prihvataju, s obzirom na napore koje su uložili u rast, sakupljanje i skladištenje kabaste hrane.

Vredni sastojci iz kabaste hrane se najbolje mogu iskoristiti na dva načina:

1. Da se poboljša kvalitet kabaste hrane za krave. Kada je kvalitet kabaste hrane bolji onda ona sadrži manju količinu vlakana, što omogućava bolju svarljivost hrane
2. Poboljšati varenje hrane u buragu

Između 35% i 45% količine hrane za krave je sastavljeno od neutralnog vlakna (NDF), koji se nalazi u ćelijskom zidu. Većina toga dolazi iz kabaste hrane. NDF je najveći deo ishrane, ali je i najsloženija komponenta.

Izazov za poboljšanje varenja vlakana je da se prekine veza između lignina i hemiceluloze ili drugih komponenti ćelijskog zida, pa se oslobađa vrednost hrane u obliku energije koja je inače zarobljena u ćelijskom zidu. Ova energija se onda može koristiti za proizvodnju mleka.

Prirodna razgradnja vlakna

Prirodni aditivi za hranu mogu da učestvuju u poboljšanju varenja vlakana kod mlečnih krava. Bakterije buraga, protozoa i gljivice vare svu hranu u korist krave, ali gljivice su od ključne važnosti u varenju vlakana, jer iniciraju varenje i proizvode najmoćnije enzime koji olakšavaju varenje.

Nivo aktivnosti bakterija buraga zavisi od dostupnosti ćelijskog zida hraniva na koje deluje, dokazujući da postoji optimalna pH vrednost buraga od 6.3, visok nivo komponenata ćelijskog zida može varirati. Aditivi deluju tako što pružaju gljivice sa hranjivim sastojcima koje im trebaju da ubrzaju varenje vlakana. Pomaže u razbijanju veza, tako da se hrana bolje vari u buragu.

FarmNet Tim