U prva tri meseca laktacije, što predstavlja početnu fazu, dolazi do brzog porasta mlečnosti i nakon 6-8 nedelja postiže se maksimalna proizvodnja mleka. Maksimalno konzumiranje obroka postiže se tek nakon 10. nedelje laktacije, pa zbog toga dolazi do gubitka telesne mase.
Početna faza je i najkritičniji period u ishrani visokomlečnih krava. Pri neadekvatnoj ishrani dolazi i do pojave metaboličkih i reproduktivnih poremećaja.
Bitno je koristiti najkvalitetnija kabasta i koncentrovana hraniva i pratiti konzumaciju hrane.
Ne treba praviti nagle promene u obroku, a količinu koncentrata povećavati postepeno za 0,5-1 kg svakog dana do željene količine, U ovoj fazi treba dodavati aditive
Uticaj ishrane na količinu i sastav mleka je najveći u srednjoj fazi laktacije, od 4. do 7. meseca, i to je period kada krava postiže pozitivan bilans energije. U ovoj fazi krave treba da održavaju telesnu masu ili neznatno prirastaju. Količina i kvalitet obroka treba da budu prilagođeni proizvodnji mleka.
Osetan pad mlečnosti, konzumacija hranljivih materija koje prevazilaze potrebe krava i mogućnost smanjenja troškova ishrane povećanjem udela kabaste hrane u obroku su karakteristični znaci za završnu faza laktacije, od 7. meseca do zasušenja. Najmanje problema sa ishranom ima u ovoj fazi, ali je veoma važno da se pripazi da ne dođe do suvišnog nagomilavanja telsnih masti.
Koliko će ekonomski biti uspešna proizvodnja mleka najviše zavisi od perioda zasušenja, iako je to period koji se veoma često zapostavlja. On bi optimalno trebalo da traje 6 do 8 nedelja. U ovoj fazi je moguće povećanje količina mleka u laktaciji do 700 kg, kao i smanjenje mogućnosti pojave metaboličkih poremećaja, ali je potrebna odgovarajuća ishrana.
Da bi u fazi zasušenja ishrana bila uspešna poželjno je zasušene krave hraniti u dve faze:
- prva faza- od momenta zasušenja pa do tri nedelje pred teljenje;
- druga faza- poslednje tri nedelje pred teljenje.
Razlika između prve i druge faze je u količini koncentrovane hrane. U prvoj fazi ona se kreće oko 10 do 15% od suve materije obroka (1,5 do 2 kg/dan), dok se u drugoj fazi ona povećava na 25 do 30% suve materije obroka (2,5 do 4 kg/dan). U drugoj fazi je u ishranu potrebno uključuju sva hraniva koja će krava konzumirati nakon teljenja, kako bi se formirala adekvatna buražna mikroflora.
Ne sme se dozvoliti konzumiranje suvišnih količina Ca, P, Mg i Na u fazi zasušenja. Pojava edema vimena se može sprečiti ograničavanjem soli na 30 g/dan po kravi. Zbog nižeg nivoa Ca poželjno je koristiti livadsko seno umesto sena leguminoza. Ukoliko se silaža cele biljke kukuruza koristi za ishranu krava u laktaciji, istu treba davati i u zasušenju. U zavisnosti od kondicije zasušenih krava davati maksimalno do 10 kg. Takođe se mora voditi računa da ne dođe do utovljenosti krava, a kako bi se sprečila ova neželjena pojava u prvoj fazi zasušenja može se uključiti 2 do 3 kg slame.
-pravilan odnos strukturnih i nestrukturnih ugljenih hidrata,
-pravilan odnos razgradivog i nerazgradivog proteina,
-korišćenje protektiranih masti, pufera i živih ćelija kvasca za visokoproizvodna grla,
-optimalan odnos mineralnih materija,
-korišćenje organski vezanih minerala,
-kvalitetan vitaminski deo,
-korišćenje sirovina proverenog kvaliteta,
-korišćenje melase,
-poznavanje procesa u buragu - proizvodnja smeša po posebnom zahtevu odgajivača (u skladu sa raspoloživošću i kvalitetom kabastih hraniva, kao i potrebama grla).