Mere za suzbijanje glodara u njivama

U poljima glodari mogu uzrokovati velike štete i zbog toga je potrebno da se pravovremeno i organizovano suzbijaju, obuhvatajući što veće površine.

Poljski glodari uništavaju useve, oštećuju zasade, zagađuju i oštećuju uskladištene proizvode. Takođe su i prenosioci brojnih bolesti, a većina ih je aktivna tokom cele godine. Zbog toga je bitno da se spreči njihovo prenamnožavanje.

Glodari možemo pronaći kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama. Imai h u poljima, usevima, voćnjacima, vinogradima, stajama, ambarima, magacinama, kancelarijama. U potrazi za hranom nastanjuju se na površine gde je mogu naći. Ubrajaju se u grupu povremeno ekonomski značajnih do vrlo značajnih štetočina.

Poslednjih godina dolazi do njihovog prenamnožavanja i pojave šteta na velikim površinama, koje mogu dostići ogromne razmere. Najpogodnije godišnje doba za životni ciklus glodara je jesen.

Kod nas su dominantne i štetne vrste kao što su poljska voluharica, poljski miš, hrčak i slepo kuče. Njihova brojnost je u direktnoj vezi sa štetama koje nanose, na osnovu kojih se može utvrditi prag štetnosti. Na osnovu toga se zatim preduzimaju mere za njihovo suzbijanje.

Po načinu oštećenja koje prave i biljkama koje preferiraju može se odrediti o kojoj vrsti je reč.

 
Poljska voluharica (Microtus arvalis) 

Aktivna je tokom cele godine, dok se razmnožava 2-4 puta godišnje. Za razvoj im najviše odgovaraju lucerišta, deteliništa i površine pod strnim žitima. Hrani se isključivo nežnim, sočnim delovima biljaka. U vreme klijanja i nicanja biljaka, hrani se semenom i klijancima, a zatim oštećuje mlade biljke.

Podzemna voluharica (Pitymys subterraneus)

Razmnožava se nekoliko puta godišnje, ali je aktivna tokom cele godine. Naseljava obradive površine pod zalivnim sistemima, ali se može naći i na drugim staništima. Povremeno izlazi na površinu, dok najveći deo vremena provodi pod zemljom. Prisustvo ove vrste može se prepoznati po razgranatoj mreži hodnika koji se završavaju izlaznim otvorima i humkama izbačene zemlje.

Vodena voluharica (Arvicola terrestris)

Aktivna je tokom cele godine, posebno od proleća do jeseni. Živi u leglima i lako se prilagođava različitim izvorima hrane, a vlažnost zemljišta je jedan od najvažnijih limitirajućih faktora. Oštećuje podzemne i nadzemne delove biljaka, posebno na korenasto-lukovičastom povrću, cveću i mladim zasadima voćaka i vinove loze. Prenosilac je parazitskih oboljenja čoveka i domaćih životinja.

Poljski miševi (Apodemus spp.) 

Aktivni su tokom cele godine, dok se razmnožavaju 5-6 puta godišnje. Poseduju veliki potencijal razmnožavanja pa dolazi do brzog porasta populacije. Ubrajaju se u grupu povremeno ekonomski značajnih štetočina velikog broja gajenih biljaka. Sakupljaju posejano seme i odnose u leglo i tako nanose štete u vreme setve. Tokom vegetacije oštećuju krtolasto-korenasto povrće, a tokom zrenja odnose zrnevlje velikog broja biljaka.

Hrčak (Cricetus cricetus)

Hrčak je noćna životinja. Životni vek je 6-8 godina. Od septembra do februara odlaze na prezimljavanje, kada se bude najstariji mužjaci. Zimski san provode u zemlji. Poseduju izuzetan potencijal razmnožavanja - u jednom leglu može biti i do 18 mladunaca. Moguće ga je otkriti po ogoljenim mestima koja se postepeno povećavaju. Oštećuju nadzemne i podzemne delove biljaka, plodove i seme. Tokom proleća oštećuju lucerku, detelinu i strna žita, a tokom leta i rane jeseni kukuruz, suncokret, šećernu repu, krompir i drugo bilje. Suzbijanje je najbolje obaviti krajem aprila.

Mere zaštite od glodara  mogu biti direktne i indirektne.

Intenzivna agrotehnika, blagovremena setva i žetva, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, kao i prostorna izolacija od postojećih žarišta čine osnovu preventivne.

Direktne mere podrazumevaju hemijsko suzbijanje glodara, ali se one poslednjih godina ne obavljaju u potrebnom obimu. Od rodenticida se koriste klasični akutni rodenticidi i antikoagulanti, koji se mogu naći u prodaji ili se mogu napraviti. Od antikoagulanata za sve spomenute glodare, preporučuju se preparati na bazi varfarina, bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona. Pored klasičnih rodenticida i antikoagulanata, postoje novi, ekološki povoljni rodenticidi na bazi vitamina D i oligoelemenata Se.

Poljske glodare je potrebno suzbijati pravovremeno i organizovano, obuhvatajući što veće površine.