Masti u mleku potiču iz tri izvora:
1. masne kiseline sintetisane u mlečnoj žlezde krave (kratki lanac C4 do C14) sadrže oko 20-30% ukupnih mlečnih masnih kiselina, de novo masne kiseline
2. prethodno formirane masne kiseline (duge lance C18: 0, C18: 1 i C18: 3) predstavljaju 35-40% poreklom iz krvi
3. mešana grupa masnih kiselina (C16) čine oko 35%.
Istraživanja su pokazala da je procenat mlečnih masnih kiselina u pozitivnoj korelaciji sa procentom masti i proteinima u mleku. Takođe je naznačeno da ove masne kiseline kratkog lanca (de novo) su odgovorne za skoro 50% varijacija u procentu mlečne masti i čak 68% varijacija u proteinima mleka. Masne kiseline kratkog lanca su ključne i mogu se koristiti kao parametar za uspešnu proizvodnju.
Ključni pokretači profitabilnosti mlekare
Zaista, mlečna mast i proteini su dva ključna pokretača profitabilnosti mlečne farme, pozitivno povezana sa neto prihodom od mleka u odnosu na troškove hrane. Količina de novo masnih kiselina odražava funkcionisanje rumena, posebno fermentaciju vlakana koja proizvode acetat i butirat, građevinske blokove masnih kiselina. Relativni procenat de novo masnih kiselina u mlečnoj masti reflektuje koliko i kako se krava hrani i upravlja optimalnom fermentacijom buraga. Veće količine de novo masnih kiseline u mleku pokazju zdravije uslove u buragu.
Svarljivost krmnih vlakana zavisi od botaničke pripadnosti, zrelosti kod žetve i okruženja koja određuju količinu lignina. PH u buragu ima veliki uticaj na fermentaciju vlakana. Prema tome, loši načini hranjenja mogu uticati na PH u buragu i naknadnu probavu vlakana i proizvodnju mikrobijalnih proteina. Štaviše, nedavno istraživanje je pokazalo da su loši načini ishrane ti koji smanjuju PH koji ima snažan depresivni efekat na sintezu mlečnih masti u mleku.
Pet faktora povezanih sa sadržajem mlečnih kiselina u mlečnoj masti
1. Gustina naseljenosti
Vodite računa da broj grla u boksevima ili na hranilištu bude ogovarajući jer ukoliko ih ima više nego što ima prostora smanjuje se unos hrane, depresija u varenju i povećava rizik od snižavanja PH vrednosti.
2. Broj hranjenja u toku dana
Češće hranite goveda, minimum dva puta dnevno jer tako poboljšavate sintezu mlečnih kiselina koje utiči na koncentraciju i kvalitet masti u mleku.
3. Balansiranje ishrane
Koristite u ishrani dovoljno kvalitetne kabaste hrane koja se dobro razleže u buragu. Upotreba by-pass masnoća može povećati sadržaj masnih kiselina čak i kada uslovi u buragu nisu optimalni.
4. Nivo NDF-a (neutralna deterdžent celuloza)
Koristite odgovarajuće nivoe strukturnih i nestrukturnih ugljenih hidrata u ishrani, odnosno pravilna odnos celuloze i skoroba kako nebi došlo do poremećaja u varenje a samim tim u pravilne sinteze masti.
5. Dodaci ishrani
Koristite dodatke ishrani kako bi se povećala aktivnost buraga i varenje hrane. Kvasci su pokazali dobre rezultate u održavanju PH vrednosti i varenju pogotovo ako se koriste hraniva sa većim sadržajem skroba.