Najvažniji postupci za optimalni kvalitet silaže

Kabasta hraniva predstavljaju biljni materijal u svežoj, osušenoj 

ili siliranoj formi koja imaju veliki značaj u ishrani preživara.

Silaža biljke kukuruza predstavlja istovremeno i koncentrovano i kabasto hranivo jer na neki način to je jedinstvena smeša dve različite komponente – visoko vlažnog zrna i stabljike sa visokim sadržajem vlakana. Dobar kvalitet silaže je uslov za visoku produktivnost životinja u čijoj se ishrani koristi. To se pre svega odnosi na proizvodnju mleka i tov junadi, budući da silaža čini osnovni deo obroka kod goveda.

Smatra se da sveža krmna smeša sadrži između milion i milijardu mikroorganizama po gramu suve materije, dobre (acidifikujuće bakterije kao što su bakterije mlečne kiseline) ili loše (klostridija itd.). Silažni proces je stoga pravo bojno polje između ovih mikro-vojnika, gde je rezultat kritičan za kvalitet krmne smeše. U ovom članku,analiziraće svaki od faktora i njihov uticaj na finalni kvalitet krmne smeše i kako to držati pod kontrolom u praksi.

1. Botanička pripadnost i sorta

U našoj zemlji dve najvažnije familije biljaka koje se koriste u ishrani domaćih životinja su leguminoze (Fabaceae) za senaže i trave (Gramineae) za silaže.

Glavna odlika leguminoza (leptirnjača) je povećan sadržaj proteina što je naročito značajno za ishranu proizvodnih i životinja u porastu, kako biljnom masom u zelenom stanju, tako i u vidu sena, silaže i senaže. Sa druge strane, Gramineae (trave) se odlikuju većim sadržajem šećera, što ih čini, između ostalog, pogodnijim za siliranje. Botanička pripadnost uslovljava pre svega hemijski sastav silirane hrane i diktira  tok fermentacije, kao i kvalitet same silaže.

2. Faza razvoja biljaka

Sa porastom biljke dolazi do smanjenja udela lišća u odnosu na stablo, a samim tim i do promena u sadržaju šećera i tzv. pufernog kapaciteta, jer lišće sadrži više hranljivih materija bitnih za kvalitet u odnosu na stablo. Sa starenjem (zrenjem) krmnih biljaka poboljšava se pogodnost za siliranje, tj. povećava se koncentracija šećera, a smanjuje puferni kapacitet. Zrenjem biljaka povećava se i prinos suve materije, ali uz istovremeno smanjenje svarljivosti, što je posledica intenzivnih procesa lignifikacije i starenja biljke. Danas se smatra da je najpovoljniji momenat za siliranje biljke kukuruza faza početka voštane zrelosti zrna. Tada je prosečna zastupljenost suve materije u biljci 30 do 35 %, a udeo klipa u masi cele biljke do 40 %. Optimalno vreme za košenje lucerke za pripremu silaže ili senaže je faza pred cvetanje ili najkasnije do 10 % iscvetalih biljaka. Posle ove faze, količina svarljivih hranivih materija opada za oko 1 % na svaka sledeća dva dana. U cilju brže regeneracije biljne mase lecerku treba kositi relativno visoko, čak i do 5 cm iznad površine zemlje. Na ovoj visini kosidbe masa brže provenjava.

3. Sadržaj suve materije i šećera 

Najvažniji faktor za proizvodnju kvalitetne silaže je sadržaj suve materije zelene mase. Najkvalitetnija silaža od kabastih hraniva  se dobije ako je sadržaj suve materije od 30 do 35 %. Dozvoljavaju se i šire granice  sadržaja suve materije od 25 do 35 %, ukoliko postoje objektivni razlozi (nedostatak tehničkih sredstava i uslova u vremenu siliranja, su[ne godine kao tekuća, loše vremenske prilike i sl.). Pri siliranju prekrupljenog vlažnog zrna ili klipa kukuruza, za razliku od kabastih hraniva, sadržaj suve materija treba da je 65 do 75 %.

Količina lako rastvorljivih šećera u siliranom materijalu, koji u prisustvu mlečno-kiselinskih bakterija omogućuju kvalitetnu fermentaciju i dovoljnu produkciju mlečne kiseline (čime se sprečava njeno kvarenje) naziva se šećerni minimum. Silirani materijal treba da sadrži 6 do  9 % šećera u odnosu na suvu materiju. Kada se siliraju biljke sa većim sadržajem proteina  količina šećera treba da je srazmerno veća. Ako se siliraju suviše mlade biljke, sadržaj šećera treba da iznosi do 15 %, sa provenjavanjem biljaka oko 7 %. Za uspešno siliranje sadržaj proteina ne bi trebao da bude iznad 15 % u suvoj materiji, a odnos šećera i proteina ispod 0,7.

4. Vremenski uslovi i optimalna vlažnost biljne mase

Sve operacije siliranja najbolje je obaviti po suvom, ali ne mnogo toplom vremenu. Optimalna temperatura siliranja je 20 do 25ºC spoljašnje temperature. Suviše visoke temperature brzo isušuju zelenu masu. Po kišnom vremenu unosi se blato u silos. No vreme siliranja se najčešće određuje po stepenu zrenja biljke kukuruza, dok se na spoljnu temperaturu retko može uticati (čekati).

Spontanim mlečnokiselinskim vrenjem uspešno se konzervišu samo ona hraniva koja sadrže manje od 80% vlage. U silažama od isuviše vlažnog materijala nastaju znatni gubici hranljivih materija usled izdvajanja biljnih sokova, a razvija se i buterno vrenje. Optimalna vlažnost materijala za siliranje postiže se ubiranjem biljaka u određenoj fazi razvića, mešanjem suvljeg i vlažnijeg materijala, kao i provenjavanjem zelene biljne mase.

Za kabasta hraniva optimalna vlažnost treba da je 70 - 75 %, a za koncentrovana 30 - 35%. Previsoka vlaga, preko 80 %, usloviće dobijanje silaže vrlo lošeg kvaliteta, ne samo pri spontanoj fermentaciji, već i pri korišćenju hemijskih konzervanasa, jer usled ceđenja soka iz gornjih slojeva ne može se postići ni ravnomerna raspodela prirodnog ili dodatog konzervansa. U takvim slučajevima preporučuje se obavezno provenjavanje, ili, ukoliko je to neizvodljivo zbog vremenskih uslova ili botaničkih karakteristika, mešanje sa suvljim hranivima (kukuruzovina, seno, slama, pleva…)

5. Brzina siliranja

Brzina siliranja doprinosi kvalitetu silaže na taj način što se dobija njen ujednačen kvalitet u svim delovima silo objekta. Pri bržem siliranju smanjuju se gubici usled kvarenja površinskih delova nastalih zbog prekida u siliranju. Najbolja silaža se dobije ako se silo objekat napuni, dobro ugazi i pokrije – zavisno od kapaciteta najviše u roku 2, eventualno 3 dana.

6. Slaganje zelene mase i pokrivanje silaže

Slaganje zelene mase je vrlo važna radna operacija koju treba imati u vidu sa stanovišta potpunijeg korištenja kapaciteta silosa i boljeg kvaliteta silaže. Nekvalitetnim slaganjem mase mogu da nastanu neravnine koje se nejednako ugaze i utiču na pogoršanje kvaliteta silaže i povećanje gubitaka.

Sabijenost je jako bitan faktor. Adekvatna sabijenost se postiže gaženjem 4 do 5 minuta po toni silaže sa 5.800 kg teškim traktorom u sloju debljine 12 cm. Stepen sabijenosti treba kontrolisati krećući se po celoj površini, od kraja do kraja silo objekta i posebno uz same krajeve. Pri tome treba paziti da li đon guma ili „peta cipele“ propada u masu, ako propada u masu, to ukazuje da sabijanje nije dovoljno. Optimalna dužina odsečaka i vlaga omogućuju potpunije gaženje, a time i bolje istiskivanje vazduha iz siliranog materijala.

Pokrivanje silosa najčešće plastičnim folijama najlona sprečava pristup vazduha i atmosferskih padavina (kiša i sneg). Plastična folija se mora dobro zategnuti i opteretiti starim gumama, džakovima napunjenim peskom ili zemljom, ili rasutim peskom i zemljom preko folije i dr. Debljina materijala za pritiskanje folije treba da bude oko 15 cm. Silo objekti treba da onemoguće pristup vazduha silaži i na taj način omoguće kvalitetnu fermentaciju. Silo objekti moraju da budu obezbeđeni od mogućnosti pristupa podzemnih i površinskih voda.

Za sve stručne savete i informacije kontaktirajte nas na broj telefona: 011/63 51 233.