Poljoprivrednik iz Stajićeva kod Zrenjanina, Isidor Bitević, ove godine će posejati 15 hektara pšenice, slično kao prošle. Setva će, kaže, proteći iz dosta problema i više troškove u odnosu na predhodnu godinu.
“Velika je suša, znači teška je obrada zemljišta. Cena repromaterijala je visoka, cene đubriva, semena. Cena goriva je naročito visoka i ne znam kako ćemo se nositi sa svim tim nedaćama. Po hektaru kada pogledamo, mislim da je cena za 20 do 30 posto skuplja setva nego prošle godine”, objašnjava Isidor Bitević.
Stručnjaci upozoravaju da je neophodno sejati deklarisano seme. Sejući seme sa tavana proizvođači rizikuju niži prinos, lošiji kvalitet i češću pojavu bolesti tokom vegetacije.
“Prvi problem u našoj setvi jeste da je ispod 40 odsto deklarisanog semena u proizvodnji pšenice. To deklarisano seme ipak daje neki kvalitet bolji, odnosno kvalitet koji bi se mogao kroz cenu na neki način nadoknaditi”, ističe Vukosav Saković iz Fonda “Žita Srbije”.
Poljoprivredni analitičar Čedomir Keco smatra da je proizvodnja pšenice za domaće ratare i dalje rizik, jer ne postoje ugovori između proizvođača, otkupljivača, prerađivača i izvoznika pšenice.
“Izostala je ozbiljna edukacija koje sorte pšenice imaju šansu u izvozu i koje su bitne za meljavu i za kvalitet hleba kod nas u Srbiji”, kaže Čedomir Keco, poljoprivredni analitičar.
Očekivanja su da će površine pod pšenicom biti u granicama višegodišnjeg proseka, ali da neće dostići lanjskih 675.000 hektara, što je bilo najviše u protekle dve decenije.