Početna ishrana teladi - bitan faktor daljeg razvoja organizma

Iako oteljeno sa četvorokomornim želucem, novorođeno 

tele se u prvo vreme ponaša kao monogastrična životinja.

To je uslovljeno razvijenošću i funkcionalnom osposobljenošću pojedinih delova složenog želudca koji se sa uzrastom menjaju pri čemu osnovnu funkciju primanja i varenja u prvim danima života obavlja sirište dok kasnije takvu ulogu preuzima burag sa mrežavcem. Menjanje organa za varenje menja se i način hranjenja i izvor hranljivih materija.

Mladom teletu je potrebno puno pažnje. Nakon njegovog rođenja, postoji mnoštvo saveta za ishranu kolostrumom-hrani ga što pre moguće, hrani ga što je češće moguće i hrani ga što je više moguće. Kolostum sadrži brojna antitela koja štite tele od bolesti. Zastupljenost imunoglobulina u kolostrumu vrlo brzo se menja i posle 12 časova opada na oko 70%, a 24 časa po teljenju na samo 40-50% količine koja se nalazi u kolostrumu neposredno posle teljenja krave. S druge strane i sposobnost usvajanja imunoglobulina od strane novorođenog teleta, takođe se stalno menja i ograničena je na prvih 24-30 časova života. Otuda je neophodno da ishrana teladi kolostrumom započne već 1-2 časa po teljenju i da se u toku prvih 24 sata obavlja u 5-6 navrata sa količinama od po 0,5-1 kg.

Kvalitet kolostruma, pri čemu se prvenstveno misli na koncentraciju imunoglobulina G1, zavisi od starosti majke, dužine zasušenja, istorije bolesti, eventualnog izmuzanja pre porođaja, da li je porođaj indukovan ili nije itd. Prvotelke imaju prirodno manju koncentraciju imunoglobulina u kolostrumu. Značajan činilac je i dužina boravka grla u zapatu, odnosno dužina vremena izloženosti mikroorganizmima protiv kojih je potrebno razviti imuni odgovor. Zbog toga su naročito ugrožena telad poreklom od novonabavljenih visokosteonih junica. Radi obezbeđenja kvalitetnog kolostruma, preporučuje se čuvanje kolostruma ("banka kolostruma") zdravih, starijih grla da bi se njime napajala telad prvotelki i drugih grla čiji je kolostrum slabijeg kvaliteta. Kolostrum se u čistim posudama može čuvati u frižideru do nedelju dana, a duže se čuva zamrznut. Prilikom odmrzavanja, kolostrum je najbolje grejati na sobnoj temperaturi kako ne bi došlo do denaturacije proteina.

U toku prvih 7 dana nakon telenja ishrana teladi se zasniva na kolostrumu i mleku majke a zatim se postepeno, u narednih nekoliko dana, prelazi na zbirno mleko ili na zamene za mleko. Telad se mogu hraniti mlekom sisanjem ili napajanjem. Sisanje je jednostavniji ali i skuplji način, pošto tele može dnevno da konzumira i više od 10 litara mleka. Zbog toga se češće primenjuje napajanje.
U ishrani teladi sve veću primenu imaju zamene za mleko, koje i preovlađuju. Količina mleka koju će telad u prvim danima konzumirati treba da se kreće oko 6-8 kg, i po mogućnosti bolje je da telad navedenu količinu konzumiraju u nekoliko hranjenja. Kasnije se napajanje vrši dva puta u toku dana, pri čemu se svaki put daje ista količina mleka. Količina mleka i zamena mleka koja se daje teletu može da dostigne vrednost i preko 10 kg/dan. Sa povećanjem količine konzumiranog mleka ili zamene mleka raste i dnevni prirast teladi. Kod ženskih teladi ne ide se na ostvarenje visokih prirasta u periodu ishrane mlekom i količina mleka ili zamene za mleko najčešće se ograničava na oko 6 kg/dan.
Ishrana teladi tečnom hranom na farmama se ograničava na prvih 60 dana života teleta.

Kako bi se dostigla određena ušteda u mleku uvodi se jednokratno napajanje teladi počev od 28 do 30 dana, uz jednovremeno smanjenje dnevne količine tečne hrane po teletu na oko 3-4 kg. Najmanji utrošak tečne hrane  može se postići uvođenjem tzv. ranog odlučivanja onog momenta kada telad počnu da konzumiraju oko 400-500 g suve hrane u proseku dnevno. Za praksu je pri tome bitno da eventualno zaostajanje u porastu izazvano davanjem manjih malih količina mleka, ne dovode i do zakržljavanja grla s obzirom da su telad kao i druge mlade životinje u kasnijem razvoju uz pravilnu i poboljšanu ishranu jeftinijom hranom sposobna da kompenziraju propušteno i dostignu u mladosti obilnije hranjenu  telad.

Najznačajnije je sprečiti proliv teladi. Zamena za mleko sadrži dodatne sastojke kao što su minerali i vitamini tako da tele dobija neophodne hranjive sastojke u pravilnom odnosu. Mogu se davati neograničene količine u automatskoj hranilici ili kanti. Proveriti da li su sise postavljene pod odgovarajućim uglom. Sa neograničenom ishranom, tele nije gladno pred obrok i zato napreduje bolje. Životinja može da popije oko 10 litara mleka plus voda. Takođe je značajno obezbediti pristup vodi 24 časa dnevno. Potrebno je proveriti i da li ima dovoljno suve materije u zameni za mleko. Idealno je 12 do 13 % suve materije (mast, protein, laktoza), osim u zimskom periodu. Tada treba povećati komponente suve materije do maksimalno 16%, ako je neophodno.

Zamene za mleko su zasnovane na suvom obranom mleku, uz dodatak masti, odnosno ulja i drugih sastojaka. Poslednjih godina, pre svega iz ekonomskih razloga belančevine suvog obranog mleka se sve više zamenjuju drugim izvorima belančevina, kako animalnog tako i biljnog porekla.

Kombinacije, odnosno recepture tih novih zamena za mleko mogu biti različite, a time i manje ili više uspešne, kako u pogledu mogućeg prirasta tako i utroška hrane po jedinici prirasta i brzini i efikasnosti naknadnog kompenzacionaog rasta.

U toku nekoliko nedelja, postepeno smanjivati količinu zamene za mleko, sve dok se na kraju ne daje samo čvrsta hrana. Ovo je uobičajno kod teladi težine oko 80 kg (oko 10 nedelja starosti). Obim grudi je takođe veoma bitan: najmanje 95 cm. Ne treba prestati napajanje mlekom sve dok tele konzumira najmanje 1,5 kg koncentrata. Ishrana kabastom hranom je bitna tek u periodu kad počnu sa preživanjem. Nakon odlučenja, tele treba da dobija dobro izbalansiran obrok.

U periodu tri meseca posle rođenja, tele već ima razvijen digestivni sistem tako da može da konzumira suvu hranu (seno, koncentrat i silažu). Seno je najbolje za razvoj buraga. Može se koristiti i slama ponekad, ali ona nema veliku nutritivnu vrednost. Što ranije tele nauči da koristi čvrstu hranu to bolje. Ako se telad ne hrani ispravno tokom svoje prve godine, tkivo vimena će nagomilati masnoće brzo i kasnije će to imati negativan uticaj na kvalitete vimena, što neće biti dobro za izdržljivost krave. Međutim, jednako je loše suprotno od ovog-premala ishrana. Mlade junice koje rastu previše sporo imaju mogućnost da pretrpe nedostatke, i shodno tome, osrednji rast i razvoj.

Za sve stručne savete i informacije kontaktirajte nas na broj telefona: 011/63 51 233.