Uzrok pomenute bolesti je pojava anaerobne bakterije - Bacteroides nodosus, koja izaziva propadanje tkiva između papaka. Simptomi koji se manifestuju kod ove bolesti su crvenilo kože u međupapčanom području, manji otoci i ranice na koži. Ova bolest se veoma lako prenosi sa koze na kozu, a najčešće u kišnim periodima godine kao i na vlažnim terenima.
Ipak, ova bolest se mođe izlečiti uklanjanjem trulog dela papka i uranjanjem papka u rastvor dezificijensa (15-20 sekundi).
Obrada papaka i dezinfekcija
Kod svih koza neophodno je izvršiti obradu papaka i dezinfekciju i to već u ranom uzrastu. Vreme između dva orezivanja varira, a zavisi od terena, starosti, ishrane i načina gajenja.
Primera radi, kod koza koje se izvode na pašu, orezivanje najčešće nije potrebno jer se pri kretanju papci dovoljno troše. Međutim, ono što je neophodno izvršiti je pregled papaka kako se između papaka ne bi sakupili ostaci slame, izmeta i druga prljavština koja može da dovede do pojave ozlede, a samim tim i bolesti.
Pre samog pregleda i orezivanja neophodno je fiksirati kozu da bude mirna i očistiti papke od nečistoća. Zatim je potrebno odstraniti prerasle rubove sa zidova papka - postepeno skraćivanjem vrha papka makazama, a nožem za obradu papaka obraditi pete i tabane. Svako tkivo koje je neprirodnog izgleda je potrebno odrezati (odstraniti). Prilikom obrade papaka postepeno treba skidati orožale slojeve do ružičaste boje tabana. Mikroorganizmi koji izazivaju trulež papaka, kasnije i šepavost grla, bez domaćina žive 12 dana.
Veoma bitno i važno je da se pre svake upotrebe izvrši dezinfekcija pribora. Nedezinfikovan pribor nikada ne koristiti kada se vrši orezivanje papaka jednoj pa drugoj kozi, kako ne bi došlo do komplikacija.
Nakon završene obrade papke obavezno dezinfikovati.
Za dezinfekciju se mogu koristiti:
– bakar sulfat 10-20% (CuSO₄)
– formalin 5-10%
– cink sulfat 10-20% (ZnSO₄)
Stanje papaka je od velikog značaja za zdravstveno stanje životinje, a samim tim i za produktivnost, pa je iz tog razloga neophodno stalno voditi računa o njima.
FarmNet tim