Prihranom jagnjadi do brze zarade
Postoji mnogo načina za hranjenje jagnjadi ali neznači da jedna metoda nije bolja od druge. Postoje različite prednosti i slabosti povezane sa svakim programom hranjenja.
Na odgovarajući program ishrane obično utiču geografska lokacija, vrsta proizvodnog sistema, opcije marketinga, cena i dostupnost hrane. Jagnjad rođena u zimu su često gojazna zbog obilne ishrane u stajama i završe pred sezonu parenja na visoko koncetrovanim dijetama, a jagnjad rođena kasnije u sezoni često se rano izvode na pašnjak sa svojim majkama pa se problem sa preobilnim nagomilavanjem masti ređe javlja. Neki programi za hranjenje koriste pašu i zrno. U prvih nekoliko nedelja života jedina hrana je majčino mleko. Jagnjad će početi da grickaju čvrstu hranu ubrzo nakon rođenja. Maksimum u proizvodnji mleka je između 3 i 4 nedelje laktacije. Do trenutka kada su jagnjadi starija od 4 do 6 nedelja, oni mogu dobiti čak 50 procenata svog unosa hranljivih materija iz drugih izvora osim majčinog mleka.
1. Prihranjivanje
Prihranjivanje je sistem za snabdevanje ekstra ishrane, obično zrna, jagnjadima koja sisaju. Posebno je korisno za jagnjad kojima se upravlja u intenzivnim proizvodnim sistemima u kojima se praktikuje rano zalučenje. Prihranjivanje je povoljno za stada koja imaju mnogo rođenih jagnjadi ili u stadima gde je proizvodnja mleka ograničavajući faktor ( mlečno ovčarstvo ). Jagnjad treba započeti prihranjivati između 1 i 2 nedelje starosti, iako neće jesti značajne količine hrane sve dok ne budu stari tri do četiri nedelje. Obezbeđivanje ranog pristupa dodatoj hrani jagnjad stiču naviku da jedu suvu hranu i tako stimulišu razvoj buraga, pomaže u ranom zalučenju.
2. Tehnika prihranjivanja
Jagnjad dobija pristup dodatoj hrani jednostavno , kroz otvaranje u ogradi ili kapiji koja je dovoljno velika da jagnjad prođu, ali premala za ovce. Najbolje je da kapije imaju više otvora, tako da jagnjad ne misle da su zarobljena. Idealno je da jagnjad ima pristup sa više strana. Jasle za prihranu treba postaviti u prometno područje gde će jagnjad prirodno pronaći svoj put do njih. Sunčano mesto u ovčarniku je idealno mesto za postavljanje jasala. Deo koji je namenjen za prihranjivanje jagnjadi treba da bude na suvom. Voda bi trebala biti dostupna u području gde se prihranjuju jagnjad, kao i visokokvalitetno seno.
3. Obrok za prihranjivanje
U ranom dobu jagnjad voli hranu koja je fino mlevena i ima malu veličinu čestica. Hrana treba da bude sveža i suva i nikada ne sme biti dozvoljeno da truli i kvari se u jaslama.Kod fino samlevene hrane može se javiti problem lepljenja za nos što može izazvati kijanje i kašljanje pa i odbijanje jagnjadi od prihrane. Peletrirana hrana može to sprečiti ali tvrdi peleti mogu otežati varenje pa opet odbiti jagnjad od prihrane.
4. Udeo proteina
Pošto je rast mladih jagnjadi uglavnom na kontu mišića (proteina), a ne masnoće, snabdevanje proteinima je kritično i ključno. Prihrana treba da sadrži 18 do 20 procenata sirovih proteina. Proteini u hrani za prihranu treba da budu prirodni bez dodatka uree mladim jagnjadima. Kako jagnjad rastu, više vole gruba hraniva i celo zrno. Starija jagnjad deponuje više masti, čime se smanjuje potreba za proteinom.
5. Kalcijum i fosfor
Hrana za prihranu jagnjadi treba da sadrži odnos kalcijuma i fosfora u odnosu 2: 1 kako bi se sprečili urinarni kamenčići (bubrežni kamenčići) kod jagnjadi. Uključivanje kalicijumkarbonata od 1% hrane takođe će pomoći u prevenciji urinarnih (bubrežnih)
konkremenata.