Skupština Srbije usvojila je juče izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane. Iz resornog ministarstva ističu da je cilj da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i interesa potrošača, kao i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa hrane.
Minister poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je na sednici Skupštine da se Zakonom o bezbednosti hrane definiše podela nadležnosti između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja u pogledu kontrole robe koja se nalazi u maloprodajnim objektima. Uvodi se i Direkcija za nacionalne referente laboratorije, koja bi trebalo da bude vrsta kontrolnog mehanizma za sve ostale akreditovane laboratorije za kontrolu hrane.
Narodnim poslanicima i aktivistima koji se protive zakonu sporan je poslednji deo člana 5 Zakona o bezbednosti hrane. Prema članu 5 zakona, hranom se smatra i genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje, kao i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama u skladu sa posebnim propisom.
Sporni član zakona ne tretira niti reguliše GMO ili GM hranu, tvrde iz Ministarstva poljoprivrede.
"GM hrana je samo navedena u zakonu kao vrsta hrane koja teorijski postoji. To ne znači ni promet ni proizvodnju GMO. Dodato je još i da se ta hrana reguliše u skladu sa posebnim zakonom, a to je upravo Zakon o GMO, koji brani i proizvodnju i promet genetički modifikovanih organizama", ističu.
Zelena stranka smatra da ovaj zakon "omogućava proizvodnju i uzgajanje štetne, po zdravlje i život opasne, genetički modifikovane hrane".
Navodno uslovljavanje članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji promenom zakona o GMO je jedan od uzroka zabrinutosti da će vlasti u Srbiji promeniti stav prema GMO. Srbija je još 2005. godine pokrenula proces pregovora o članstvu, što je i jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Članstvo u STO bi Srbiji omogućilo pristup pod jednakim uslovima tržištu koje broji oko sedam milijardi ljudi – čak 99 odsto svetske trgovine.
Članstvo, međutim, reguliše i opšta pravila trgovine i uvodi obavezujuće načelo – u zemlji članici ne sme da postoji opšta zabrana trgovine bilo kog proizvoda. Sa tim je u suprotnosti postojeći Zakon o GMO, te stručnjaci tvrde da bi izmena ovog akta, u skladu sa standardima Evropske unije, temeljno ograničavajućim prema GMO, mogla da doprinese prevazilaženju ove prepreke.