U Južnobačkom okrugu, u okolini Novog Sada, oranice su i dalje najskuplje i uglavnom je do njih teško doći. Prosečna cena hektara je u prvoj polovini prošle godine u okolini Srbobrana, Temerina, Bačke Palanke, Bečeja, Vrbasa i Titela bila 10.100 evra. To je gotovo tri puta više od prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u južnoj i istočnoj Srbiji. U ovom delu zemlje, hektar je 2016. u proseku koštao 3.500 evra dok je prošle godine vredeo 3.300 evra. Zemlja u Šumadiji je nešto skuplja pa je hektar u proseku koštao 3.850 evra.
"Lokalnu cenu diktira to koliko ima uspešnih poljoprivrednika na toj teritoriji. Veće parcele imaju višu cenu, koja može vrtoglavo da raste ako je zemljište pored asfaltnog puta ili postoji mogućnost da bude prevedeno u gradsko građevinsko zemljište. Otprilike se računa evro po kvadratnom metru. Sa druge strane, u istočnoj Srbiji naročito cena zemlje je neverovatno niska, sela su opustela, žitelji ovog dela zemlje masovno odlaze u inostranstvo. Tamo hektar plodne zemlje, uz Mlavu, može da se kupi i za 1.000 evru. Prodaja i izdavanje i pored toga ide teško jer je sve manje onih koji žele da se bave poljoprivredom," navodi se.
Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji trenutno je znatno viša nego u okruženju ali ne i u odnosu na visokorazvijene poljoprivredne države EU. Prošle godine objavljeno je da proizvođači iz pograničnih mesta u Banatu čak kupuju njive u Rumuniji, jer je cena hektara znatno jeftinija nego u Srbiji.