Rod pšenice biće manji do 30%

Pšenica je prethodne jeseni  u Srbiji zasejana na oko 600.000 hektara, a zbog dugotrajne suše poslednjih meseci prošle godine, u optimalnom roku iznikla je na tek 20% površina, pa se zbog toga ove godine očekuje za 30% manji prinos.

Za pšenicu je sneg stigao u pravom trenutku. Usevi su pokriveni snegom i nema opasnosti od izrmzavanja. Međutim, ratari imaju razloga za brigu i ove godine.

Snežana Parađenović iz zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe objašnjava da pšenica krajem januara izgleda kako bi trebalo da izgleda u novembru.

"Smanjen je intenzitet bokorenja, a usevi su trenutno u fazi od jednog do tri lista, što je jako malo", ističe Parađenovićeva.

Pšenica će sa rastom temperatura krenuti intenzivnije da raste i da se razvija, ali već sada se može očekivati smanjenje prinosa od 30%.

Početak februara je optimalni rok za prvu prihranu pšenice, ali se zbog kašnjenja vegetacije ratarima savetuje da sačakaju sa prihranom biljaka.

"U svakom slučaju, proizvođači bi trebalo da se konsultuju sa stručnjacima iz oblasti ratarstva i da analiziraju zemljište kako bi se utvrdio sadržaj azota koji je pristupačan biljkama. Pšenica će imati snage da akumulira ta hraniva iz zemljišta, korenov sistem je dobro razvijen, ali zbog kasnije vegetacije i eventualnog presejavanja i svih kasnijih problema, sa prihranom treba sačekati", navodi Snežana Parađenov.