Sistem hranjenja melasom

Ispitivanjem stručne tehnologije koja se odnosi hranjenjem stoke melasom, utvrdjeno je da koriscenjem 5 do 10 % u ukupnom obroku produktivnost znacajno raste. Još jedna bitna karakteristika upotrebe je ta da u razvijenim zemljama melasa je sastavna komponenta svakog obroka. Činjenica je da su postrojenja za proizvodnju stočne hrane ograničena usled tehnologije mesanja i to je osnovni razlog zasto se ne razmišlja o melasi. Stoga je pozeljno da se sistem mora zasnivati hranjenjem melasom takozvanim sistemom “top dressing” za farme koje nemaju uslova za umesavanje TMR obroka u prikolici.Jednostavno hranjenje roba se doprema kontenjerima koje obezbedjuju minimalnog zahteva za prostorom. Kod top dressing sistema hranjenja melasom pozeljno je kada se polozi hrana na nju politi kolicinu koja ne bi trebala da prelazi vise od 10% ukupnog obroka po serviranju. 

Hranidbeni rezultati ovog takoreći novog sistema hranjenja pokazali su ne samo da melasa doprinosi oko 80 procenata ukupne dijetalne energije.Takođe ishrana na bazi melase je posebno pogodna obzirom da je najveći deo njenog energetskog sadržaja u obliku rastvorljivih šećera, za koje bi mogli da očekujemo da će biti u potpunosti dostupne za fermentaciju koja potpomaze usvojivosti hrane. Melasa je važna kako bi delovalo efikasno kao dodatak biljnom proteinu,sam protein i ne bi trebao da se razgrađuje tokom prolaska kroz rumen jer na taj način on bi dostigao tanko crevo kao više ili manje nerazrađeni protein, tako da same amino kiseline mogu da doprinesu životinji mnogo ukoliko imaju minimilane gubitke u protoku do tankog creva. Sada već je široko poznato da stepen razgradivosti proteina u rumenu direktna funkcija njegove rastvorljivosti a najbitnije je da protein treba da bude niske rastvorljivosti I sa tim ce uticati na usvojivost aminokiselina. 

Komercijalna primena tovljenja melasom
Sprovedeno je veliko istrazivanje za region Balkana I rezltati pokazuju da kroz tov melasom je moguce obezbediti dodatnih 200 000 životinja ovom vrstom hranjenja u odnosu na ukupan broj od 2,3 miliona tovnih grla. Kroz povecanje ekonomskih parametara povećanja prirasta žive mase po životinji, po radniku, po traktoru I po jedinici konzumirane hrane došlo se do veoma važnih poboljšanja produktivnosti kao rezultat usvajanja plana tovljenja melasom.

Da li je melasa toksična
Melasa nema stetne efekte sem usled prekomernog davanja preko 30% ukupnog obroka belezi se pad
produktivnosti.

FARMNET, SERVIS U SLUŽBI POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA, VAM NUDI:

- Isporuku melase na Vašu adresu

- IBC kontejner sa slavinom za istakanje potrebnih količina (na korišćenje)

- Grejač za IBC kontejner, da ne bi došlo do zamrzavanja melase u zimskom periodu (na korišćenje)