Smanjenje rizika metaboličkih bolesti kod krava u fazi tranzicije

Osiguranje dobrog početka je ključ za uspešnu laktaciju. Šta god da se desi u toku perioda tranzicije - dobro ili loše - označava ostatak laktacije. Reprodukcija i proizvodni uspeh i u velikoj meri stopa zamene zavisi od uspešnog upravljanja. Stoga je neophodno dobro razumevanje složenih odnosa između fiziologije teljenja, energetskog metabolizma, nutricionih faktora i socijalnog stresa. Oko 75% zdravstvenih problema se javlja tokom tranzicionog perioda, između dve nedelje pre teljenja i četiri nedelje nakon teljenja. Studije pokazuju da 25% uginuća krava se događa u prvih 60 dana laktacije.

Negativna energija

Tokom perioda tranzicije krava koristi više energije nego što prima. Grla u početnom periodu laktacije, konzumiranjem hrane, ne mogu da obezbede dovoljne količine hranljivih materija za proizvodnju mleka, te se nalaze u negativnom bilansu energije. Zbog toga se mobilizuju telesne rezerve u vidu masnog tkiva. Ova negativna energetska ravnoteža (NEB) je prvenstveno uzrokovana povećanjem potreba hranjivih materija u kombinaciji sa nedovoljnim unosom hrane i povećava osetljivost na brojne zdravstvene probleme koji negativno utiču na zdravlje, reproduktivni uspeh, proizvodnju mleka i normalno telo.

Adekvatna ishrana u početnoj fazi laktacije omogućava realizaciju genetskog potencijala krava za maksimalnu proizvodnju mleka. Zatim, svodi se na minimum broj slučajeva ketoze i dovodi do pozitivnog bilansa energije u toku 8-10 nedelja nakon teljenja. Ovo je period laktacije koji zahteva najveću pažnju u ishrani. U toku ove faze laktacije krava ispoljava pozitivnu reakciju na dodate aditive.

Hipokalcemija

Još jedno metaboličko stanje bez direktnog odnosa prema NEB, ali koje se istovremeno javlja u tranzicionom periodu je hipokalcemija. Prema studijama, subklinička hipokalcemija može uticati na više od 25% krava pri prvom partusu i više od 50% starijih krava. Hipokalcemija, pored eventualnog uzroka kliničkog stanja, smanjuje unos hrane i utiče na imuni sistem. Simptomi hipokalcemije su: životinja ne može da ustane, glava je povijena u stranu i oslonjena na grudni koš, njuška je suva, ekstremiteti hladni, a rad srca ubrzan. Dolazi do pareze mekog nepca i dijafragme, pa je disanje otežano i čujno. Izostaju defekacija i uriniranje, laktacija se naglo smanjuje. Da bi se izbeglo trajno oštećenje mišića i nervnog sistema, potrebno je što pre uspostaviti normalnu količinu kalcijuma u krvi. Ovo se postiže intravenskom aplikacijom rastvora koji sadrže kalcijum. U lakšim oblicima bolesti, veterinar se može odlučiti i za peroralnu primenu kalcijuma, čime se smanjuje njegov kardiotoksičan efekat. Hipokalcemična goveda odmah odgovaraju na terapiju. Grčevi mišića prestaju i vraća se normalna neuromišićna funkcija organizma. Povratak funkcije glatkih mišića se ispoljava uriniranjem i defekacijom čim krava ustane. Kod 25-30% krava stanje se ponovo javlja posle 24-48 časova, pa je potrebno da se terapija ponovi. Da bi se smanjila mogućnost remisije, preporučuje se da se nakon puerperalne pareze ne obavlja kompletna muža životinje.

Faktori stresa

Krave su podložne širokom nizu faktora stresa koji pogoršavaju imunosupresiju i energetsku ravnotežu. Najvažniji stresovi su nutritivni, zbog nedostatka adaptacije novoj ishrani i novim socijalnim uslovima, jer se krave premeštaju u grupu krava koje su u periodu laktacije. Adaptacijski nutricijski stres je obično rezultat brzih promena u ishrani. Flora i sluzokoža buraga nemaju vremena da se prilagode porastu nestrukturalnih ugljenih hidrata uzrokujuci digestivne poremećaje, neujednačene forme hranjenja i povećanje proizvodnje endotoksina, koji između ostalog dovode do povećanja medijatora upala i stresa jetre. Nutritivni stres se može ili ne mora pogoršati mineralnim ili vitaminskim nedostacima. Ovi nedostaci su važni jer utiču na funkciju normalnog imunološkog sistema. Ovo naročito važi kada se krava istovremeno bori protiv drugih mogućih infekcija; situacije koje povećavaju zahteve antioksidativnih sredstava. Neki od mikronutrienata koji utiču na imuni odgovor uključuju: vitamin A i B-karoten, selen i vitamin E, hrom, bakar, cink, mangan i kobalt. Krave su veoma društvene životinje sa čvrstom hijerarhijom, i kada se nova krava preseli u grupu, ona će verovatno trpeti visok nivo stresa. Društveni stres ima tendenciju da bude potcenjen u svojim efektima, ali nesumnjivo igra važnu ulogu u novom periodu. Čak i dominantne životinje će verovatno imati smanjen unos hrane pre teljenja. Kada se presele u grupu za laktaciju, one će imati veći nivo kortizola. Socijalni stres će doprineti procesu NEB-a i imunosupresiji, tipično za ovaj period. Metabolički stres je karakteristika rane laktacije. Metabolički poremećaji nastaju uglavnom nakon teljenja. Na znatnu učestalost promena energetskog metabolizma kod preživara utiče i činjenica da su preživari u održavanju glikemije, za razliku od monogastričnih životinja zavisni od glukoneogeneze. Proces varenja u buragu prevodi ugljenohidrate unete u organizam hranom u niže masne kiseline, dok sasvim mali zanemarljiv deo glukoze biće resorbovan kroz sluznicu creva i predželudac. Zbog izuzetne visoke proizvodnje mleka kod mlečnih krava unos hrane na početku laktacije ne podmiruje potrebe za održavanjem i proizvodnjom mleka. Veliki stepen negativne energetske ravnoteže u početku laktacije i s tim u vezi metabolički poremećaji, kao što je masna jetra dovode se u vezu sa slabim zdravstvenim stanjem, slabo izbalansiranom ishranom i reproduktivnom sposobnošću životinja.

Posledice

Efekti ovih kombinovanih događaja i stanja su ozbiljni. Fokusirajući se na NEB, neka istraživanja su zaključila da se stopa začeća smanjuje oko 10% po 1/2 jedinice BCS (gubitak telesne težine), dok u slučaju ketoze različite studije dosledno izveštavaju o nižoj proizvodnji mleka s ozbiljnošću gubitka u zavisnosti od veličina ketoze, sa jednim istraživanjem o gubitku proizvodnje mleka 1,2 kg na dan tokom prvih 120 dana laktacije sa povećanim NEFAom. Gubitak telesne mase krave od 1 kg obezbeđuje dovoljno energije za oko 6-7 kg mleka, a proteina za 3-4 kg. Vrlo je važno da krava u ovom periodu ima takav program ishrane da je što kraće u negativnom bilansu.

Rešavanje problema

Uz toliko faktora uključeno je bez sumnje, da je potreban višefaktorski pristup, sa glavnim ciljem smanjenja imunopresije, zadržavanjem unosa hrane što je više moguće i obezbeđivanjem brzog prilagođavanja buraga dijetetskoj ishrani. Pravilno vođena evidencija treba da bude polazna tačka za definisanje adekvatne i prilagođene strategije. Bliska integracija između menadžmenta i ishrane biće od suštinskog značaja za osiguranje uspeha.

Devet saveta za prevazilaženje metaboličkih problema u fazi tranzicije:

1. Pravilni uslovi teljenja, higijenski i socijalni. Izbegavajte prekomerno rukovanje.

2. Prilagođavanje buraga počinje u bliskom periodu. Bakterijsku populaciju treba postepeno prilagođavati periodu laktacije dok se burag ne navikne na promenjen režim ishrane.

3. Prehrambeni sastojci pre i posle teljenja trebaju biti veoma palatabilni i što sličniji kako bi se održao veći unos hrane.

4. Visok nivo kontrole ketoze i nutritionistički pristupi ishrani ako je potrebno.

5. Balans mikrominerala da bi se izbegla hipokalcemija. Rutinski proveravati mineralne materije.

6. Adekvatno snabdevanje mikrohranilima. Dobro uravnotežen premiks sa dobrim mineralnim biološkim mogućnostima je važan deo ishrane.

7. Socijalni stres se mora uzeti u obzir prilikom premeštanja krava, a naročito steonih junica. Razmotrite mogućnost odvajanja steonih junica i krava koje su se više puta telile, ako je moguće.

8. Preopterećenje mora biti izbegnuto i odgovarajući objekti moraju osigurati mesto za optimalno vreme ležanja, zdravlje papaka, potrošnju vode i puteve za izlaz.

9. Procenite moguću upotrebu različitih aditiva, kao što su kvasci, fitogeneza, deaktivatori mikotoksina i različiti oblici vitamina i minerala. Njihova uloga nije zamena za dobar menadžment, već je dopuniti pomoću održavanja unosa hrane i zdravlja buraga, zaštite funkcije jetre i osigurajte aktivnosti imunog sistema.