Srbiji rok od 2 godine za usklađivanje sa propisima sa Međunarodnom federacijom uzgajivača lipicanera

Ukoliko se Srbija za dve godine ne uskladi sa propisima Međunarodne federacije uzgajivača lipicanera (LIF), preti joj izbacivanje iz ove organizacije.

Sedište ove organizacije je u Varaždinu, u Hrvatskoj. Početkom novembra je objavila da zemlje posmatrači, među kojima je i Srbija jer je izgubila status punopravnog člana, imaju dve godine da ispune pravila koja se odnose na genealogiju i zootehničke detalje u vezi sa uzgojem lipicanera.

Lipicaneri su svetski poznata rasa slovenačkih konja, koji su odgojeni u kraju Lipica u Sloveniji. Rasa je nastala u 16. veku. Takođe je i bivša Jugoslavija je bila jedan od osnivača LIF-a početkom osamdesetih godina.

Srbija nije uspunila sve uslove predviđene Poreklopisnom knjigom o poreklu rase lipicanera, a koja važi za sve članove LIF-a, pa je zbog toga njen status smanjen.

Korabi navodi da se o izbacivanju Srbije, ukoliko ne ispuni uslove, još nije raspravljalo, ali je moguće isključivanje iz članstva i to zavisi od “nivoa aktivnosti koje će Srbija preduzeti u narednom periodu”.

Sekretar Udruženja odgajivača lipicanerske rase konja Srbije, Siniša Zlatanović, ne očekuje da će se domaćim ergelama zabraniti izvoz lipicanera zbog ovakve odluke Međunarodne federacije.

Standardi koje domaći uzgajivači treba da ispune je vršenje DNK analize ždrebadi kako bi se utvrdilo poreklo grla, da svako ždrebe mora da se prijavi do šest dana po rođenju, i da ždrebe ne sme da se odvaja od majke dok ne dođe posebna komisija.

Zlatanović ističe da su ova pravila novina, i da važe tek od prošle godine za sve članove LIF-a. Obaveza je i da se vode knjige za punokrvne konje, ali i za konje koji iskaču iz osnovne linije.

Potrebno je da država LIF-u redovno dostavlja podatke o broju ždrebadi, konja, ali kako ocenjuje “to ni država ne može da ustanovi”.

“Nema zakonske osnove da država dostavi podatke koje LIF traži”, objašnjava on i dodaje da je još puno obaveze čiji će trošak pasti na leđa individualnih proizvođača ukoliko ministarstvo poljoprivrede ne pomogne.
Recimo0, potrebno je da posebna služba svakodnevno izlazi na teren, radi analize krvi i podatke dostavlja LIF-u. Ta DNK analiza se ne radi u Srbiji, već u inostranstvu i u Mađarskoj košta 40 evra.