Naučni skup u SANU u Novom Sadu je održao naučni skup povodom stogodišnjice rođenja akademika i poznatog genetičara Slavka Borojevića

U Novom Sadu,  u ogranku SANU, obeleženo je 100 godina od rođenja akademika Slavka Borojevića. Zahvaljujući njegovom radu i radu njegovog tima Jugoslavija, zemlja sa 22 miliona ljudi je od uvoznika, postala značajan izvoznik merkantilne i semenske pšenice. To se praktikuje i danas.

Slavko Borojević je ukrštanjem italijanskih, mediteranskih i drugih sorti stvorio nove sorte prilagođene našim agroekološkim uslovima. Već 1964. godine stvorene su sorte Bačka, Panonija i Brkulja koje su bile među prvim ozimim sortama stvorenim u našoj zemlji.

Što samostalno, što sa kolegama, profesor Borojević je učestvovao u stvaranju 112 sorti ozime i jare pšenice, kao i tritikala koji je hibrid ječma i pšenice. Svakako da zbog proizvodnih karakteristika treba istaći sorte Pobeda, Evropa 90 i Sava.   

Sava je bila naprinosnija sorta pšenice u međunarodnim ogledima na 33 lokacije u svetu od 1971. do 1973. godine. Zbog visoke prilagodljivosti i dobrih svojstava, i korišćena je za oplemenjivanje širom sveta.

"On je zaista sa jednom plejadom velikih naučnika i profesora postavio temelje razvoja poljoprivrede u Srbiji i ta škola koju je on formirao, genetiku oplemenjvanja biljaka i danas je poznata širom sveta", izjavio je prof. dr Dragan Glamočić, prodekan poljoprivrednog fakulteta.

Sorta pšenice „Sava“ Slavka Borojevića 70-ih godina bila je svetski rekorder u prinosu. Borojević se preorijentisao na pšenicu, smatrajući da je ona prioritet u agrarno zaostaloj državi, kakva je početkom 50-ih bila Jugoslavija.

Naučni skup podržao je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživaču delatnost.

"I danas žanjemo ono što je posejano u genetici Slavka Borojevića. Veliki dan za srpsku akademiju, za srpsku intelektualnu zajednicu i za sve nas koji vidimo u čoveku, ne samo njegovo znanje i spremnost da prenese to znanje, nego i jednu duhovnost što pokazuje zašto je nauka besmrtna", saopštio je Zoran Milošević, Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost.

Pored toga što je postavio temelje nauke o genetici i oplemenjivanju biljaka, čime je postavio temelje današnje poljoprivrede, Borojević je bio i dekan Poljoprivrednog fakulteta, rektor Univerziteta kao i dobitnik mnogih nagrada i priznanja.

 Izvor: Poljoprivreda.info