Zbog privatizacije preko 200.000 hektara zemlje, upućena žalba Strazburu

Žalba Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazbuzru, upućena je žalba zbog nelegalne privatizacije zadružne zemlje čija vrednost dostiže dve milijarde evra.

Savez udruženja akcionara Vojvodine, uputio je 5. februara ove godine žalbu Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu, a povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje. Bivši akcionari i radnici poljoprivrednih preduzeća, kao i zadrugari koji polažu pravo na otuđene oranice, obratiće se narednih dana Evropskoj komisiji u Briselu, pozivanjem na poglavlje 23 o pristupanju Srbije EU, a koje podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava i borbu protiv korupcije.

Problematična privatizacija agrara

Predsednik Udruženja, Veselin Muhadinović, izajvio je da će biti zatraženo da, pored 24 sporne privatizacije u našoj zemlji koje su bile predmet istrage Republičkog tužilaštva za organizovani kriminal, 25-ta takva privatizacija bude prodaja 63 poljoprivredna preduzeća. Kako navodi, nelegalno prepisivanje zadružne i državne zemlje na nove vlasnike, stavlja privatizaciju agrara na prvo mesto nelegalnih privatizacija u Srbiji.

"Uzeto je preko 200.000 hektara zemlje koja je pretvorena u društvenu, a koja je zatim prodata takozvanim biznismenima. Ako se računa da hektar zemlje košta 10.000 evra, to je oko dve milijarde evra ukradenih od naroda. Ovo već više od 10 godina znaju svi nadležni organi, ali, osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu, niko ništa ne preduzima."  – ističe Mihajlo Katona, predstavnik akcionara bivšeg Poljoprivrednog kombinata “Prvi maj” iz Ruskog Krstura.

U izveštaju, koji je dostavljen Vladi Srbije, a koji se tiče privatizacije i raspolaganja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini, Savet za borbu protiv korupcije je, između ostalog nave, da “nepoštovanje Zakona o privatizaciji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ima za posledicu da je desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta promenilo status iz javne u privatnu svojinu bez ikakve naknade, samo na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju da je kupac društvenog kapitala izmirio obaveze iz kupoprodajnog ugovora”.

Naznačeno je i da je kupac ispunio obaveze za imovinu i ako prema zakonu to nije moglo da obuhvati svojinu zemljišta, jer je prodavac imao pravo samo na korišćenje zemljišta, a ta prava je mogao preneti na kupca, ne i pravo svojine. Savet je ukazao da je pretvaranjem javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu svojinu, prouzrokovalo veliku štetu, čije tačne razmere nije mogao da utvrdi, a imajući u vidu da Republički geodetski zavod 2017. godine nije želeo da dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu, nakon postupka privatizacije.

Zaštita privatnih interesa

Prema stavu Saveta za borbu protiv korupcije, prikrivanje pravih podataka jasno upućuje na to da se ovde štite privatni, a nikako državni interesi. Naveden je primer Mileta Jerkovića, koji je u postupku privatizacije poljoprivrednih preduzeća raspolagao sa oko 30.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlje u državnom i društvenom vlasništvu.

"Nakon raskida ugovora sa Jerkovićem, u katastru je evidentirano zemljište u društvenoj, državnoj i mešovitoj svojini od 4.000 hektara, dok za 28.000 hektara ne postoji nikakav trag", objasnio je Savet za borbu protiv korupcije.