Savremena stočarska proizvodnja podrazumeva upotrebu genetski visokokvalitetnih grla koja su
zahtevna u pogledu smeštaja, nege i ishrane kako bi se maksimalno iskoristio njihov potencijal.
U tako intezivnim sistemima proizvodnje dolazi do narušavanja zdravstvenog stanja domaćih životinja koji se ogleda u čestim povredama, poremećaju reprodukcije, narušavanja normalnih obrazaca ponašanja, padu prozvodnje.
Sa stanovišta zdravlja krava, svaki objekat mora imati dovoljno kvalitetnog i udobnog smeštajnog prostora, dovoljnu količlinu vazduha i njegovu izmenu (prirodno ili veštački ), osvetljenost ( prirodnu i veštačku ), odgovarajuću temperaturu i vlažnost, zaklonjenost od vetrova, odgovarajuće higijenske zahteve kao i zahteve u pogledu ishrane i napajanja. Na većini farmi kod nas, zastupljen je vezani sistem držanja krava koji u mnogome otežava ispunjavanje svih ovih zahteva što se ogleda u narušavanju zdravstvenog statusa životinja. U savremenoj stočarskoj proizvodnji treba se pridržavati koncepta „ 5 sloboda“ koji podrazumeva : 1. sloboda od gladi i žeđi, 2. slobodu od nedostatka prostora 3. sloboda od povreda, bola i bolesti, 4. sloboda da normalno ispolje obrasce ponašanja, 5. slobodu od straha ili stresa. Često se jako teško ili delimično mogu ispuniti svi ovi zahtevi pa i sam odgajivač ne primeti promene u ponašanju kod svojih životinja.
Zbog nedostatka iskustava često je životinjama uskraćena jedna ili više sloboda, nedovoljna ishrana ( kvantitaivno i kvalitativno ), kratka ležišta neprilagođena velikom formatu današnjih goveda, nedostatak prostora ( u objektu i van njega ), loši ambijentalni uslovu ( previsoka temperatura, neprovetrenost, neosvetljenost ) ključni su razlog narušavanja zdravstvenog stanja životinja i pada u proizvodnji.
Jedan od bitnih faktora uspešne proizvodnje je kretanje životinja radi zadovoljenja prirodnih potreba i ispoljavanja normalnih obrazaca ponašanja. Na farmama sa slobodnim držanjem životinja, sa ili bez ispusta, one to mogu delimično ili u potpunosti da ispolje ali problemi se javljaju kod vezanih sistema držanja gde grla provode ceo svoj proizvodni vek vezana u objektu. Iako postoje savremeni, dobro tehnološko konstruisani objekti ipak ne pružaju dovoljno komfora za normalno ponašanje goveda. Kretanjem, životinja zadovoljava svoje fizičke potrebe, održava telesnu kondiciju, reguliše telesnu temperaturu, pronalazi partnera za parenje, održava potpunu higijenu, socijalno se integrušu, biraju prostor za odmor, biraju zaklon od vremenskih nepogoda, ispituju okolinu. Kretanje goveda je jedan od ključnih faktora s obzirom da prirodno od 10 do 12 časova provedu kretajući se na paši. Goveda spadaju u veoma radoznale životinje koje se ponašaju istraživački, dobri su plivači i vole da se igraju ( poskakuju,gurkaju,naskakuju) pogotovo ako nisu odavno puštane napolje.
Sa zdravstvenog aspekta upotreba ispusta je višestruka jer su takve životinje zdravije, veselije što se odražava na povećanje proizvodnje. Goveda bolje podnose niske od visokih temperatura pa se ispust može koristiti i u zimskim uslovima, a da se ne odrazi na proizvodnju. Ono što je bitno u tom periodu da grla ne leže na vlažnoj zemlji, da imaju zaklon od vetra, kiše i snega a to se može postići prirodnim ili veštačkim zaklonima.
Dužina boravka grla na ispustu zavisi od nekoliko faktora :
1. blizine ispusta objektu,
2. mogućnosti ishrane i napajanja,
3. muže,
4. proizvodnog ciklusa grla,
5. vremenskih prilika.
Ukoliko je ispust dalje od objekta grlima treba obezbediti adekvatan prostor za ishranu, napajanje i zaklon, a ukoliko se nalazi neposredno uz objekat zavisno od koncepta ishrane i sistema proizvodnje može biti samo prisutna pojilica ( korito ) i jasle sa ili bez dela za zaklon. Jasle i korito moraju biti prilagođeni broju grla i dužini boravka na ispustu gde dobijaju kabastu hranu ( suvu i vlažnu ).
U letnjem periodu treba obezbediti zaklon od Sunca ili u periodima intezivnog delovanja Sunca uvoditi grla u objekat ( ako ne postoji zaklon ), a u zimskom periodu zaklon od kiše i jakih vetrova. U periodima intezivnih mrazeva grla koja nisu visokosteona mogu kraći vremenski period boraviti bez problema na ispustima jer svaki izlazak iz objekta pozitivno se odražava na proizvodnju.
U letnjem periodu kada su povišene dnevne temperature u stajama usled loših ambijentalnih uslova dolazi do promena ponašanja goveda koji se manifestuje u smanjenom konzumiranju hrane, povećanom unosu vode i produženom ležanju životinja. Ukoliko prostirka nije adekvatna goveda će duže vreme stajati što dodatno opterećuje papke i noge i negativno utiče na zdravstveni status i proizvodnju.
Ispust se može koristiti tokom cele godine ili samo jedan period. Postoje sistemi prozvodnje gde grla preko cele godine borave na ispustu bez obzira na vremenske uslove. U vezanom sistemu držanja grla se mogu držati na ispustu u periodima godine kada su povoljni vremenski uslovi a u periodima intezivnih kiša, snega ili mrazeva vezana u štali. Takođe jedan deo uspusta može biti betoniran ili posut rizlom kako bi goveda održavala svoje papke. Problemi sa papcima u vezanom sistemu držanja predstavljaju jedan od najbitnijih faktora isključenja grla iz proizvodnje.
U zavisnosti od sistema gajenja mogućnost da goveda ispolje obrasce prirodnog ponašanja raste sa mogućnošću kretanja po ispustu te je i dobrobit ispusta u tome veća. Nažalost na mnogim gazdinstvima zbog nedostatka prostora ili loše organizacije ekonomskog dvorišta nemoguće je obezbediti velike ispuste. Grlima koja se drže u takvim stajama treba omogućiti manji ispust i od nekoliko kvadrata u kojem će životinje boraviti po nekoliko sati dnevno.
Po važećem Zakonu o dobrobiti životinja vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja se stalno drži u zatvorenim objektima obezbedi odgovarajuću površinu za kretanje. Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja se drži vezana obezbedi u toku dana period u kome neće biti vezana i u kome će moći slobodno da se kreće u skladu sa njenim fiziološkim potrebama i potrebama u ponašanju (Sl. Glasnik RS 41/09 član 21.).
U organskom stočarstvu prpisana norma minimalne površine za uzgoj mlečnih krava iznosi 6m2/grlu unutrašnje površine a 4,5m2/grlu ispusta.
Dosta pažnje treba posvetiti održavanju higijene ispusta, koja predstavlja nerazdvojni deo pravilnog zdravstvenog statusa životinja. Treba ukloniti oštre predmete ( kamenje,cigle staklo , žicu ) i sve ono što može dovesti do mehaničkih povreda životinja. Problem se može javiti kod nepostojanja drenažnih kanala pa duže zadržavanje vode na ispustu narušava normalne higijenske uslove. Zimi, prisutvo leda može otežati kretanje životinja i dovesti do njihovih povreda.
Kada se uzmu sve navedene činjenice o značaju ispusta za dobrobit grla, održavanje zdravstvenog stanja, ispoljavanja pravilnih obrazaca ponašanja vidi se koliki je njegov značaj u mlečnom govedarstvu. S tim u vezi treba omogućiti izvođenje grla iz objekta kada god to vremenski uslovi dozvoljavaju jer će sigurno pozitivno uticati na sama grla i na povećanje proizvodnje a samim tim i na veću dobit.
Za sve stručne savete i informacije kontaktirajte nas na broj telefona: 011/63 51 233.